Још један 26. март је пред нама!

Тај несрећни датум, родбина уморених Срба у Сијековцу никад неће заборавити.
Али шта је са нама осталима??

Јасно је да Муслимани и Хрвати неће да се сјећају дана када су изазвали грађански рат у БиХ. Од те истине они немају политичке користи.
Јасно је да је Хашки, самопрокламовани, трибунал ''истине'' свјесно ''загубио'' три пуне кутије доказа везаних са овај случај ПРВОГ РАТНОГ ЗЛОЧИНА на тлу бивше СРБиХ.
Јасно је да тзв. Суд БиХ у западнијем Сарајеву свјесно неће да се петља у свој посао, јер ипак то је био ''само'' злочин над Србима.

Али шта је са Србима у Српској???
Шта је са нашим институцијама?
Шта је са Владом, шта је са разноразним организацијама?
Не смијемо овај, неизмјерно важан тренутак у новијој српској историји, препустити спорадичним, мартовским новинским чланцима и ТВ емисијама!
У име, прије свега уморених жртава,али и у име уморене истине, овај датум се мора звуч
није обиљежити, да би се чула истина и изван српског корпуса и да се овакви злочини не би понављали.
 (Даље)