Рецимо да постоји земља Белгија, и у земљи Белгији, два народа: Фламанци и Валонци, и рецимо, за потребе ове приче, да говоре истим језиком, којег Фламанци зову фламанским, а Валонци валонским.

И тако живе Фламанци и Валонци на том комаду земље вијековима, некад фламанска црква продре међу Валонце, а онда које десетљеће касније или раније валонска црква нађе присталице међу Фламанцима и тако таласа вријеме наше Фламанце и Валонце. Некад их запљусне некакав силни вјетар са истока, некад са запада, мало се оба народа повију, али брзо се и исправе и наставе да се таласају на свом парчету земљу.

 

И онда за неких 700-800 година, налети моћан окупатор - назовимо га Мехмед Ел Фатих и са својом силном војском запосједне Белгију. Са окупацијом доведе и нову вјеру, наравно ислам. И Мехмед Ел Фатих, прије свега, својеручно погуби заједничког краља Валонаца и Фламанаца, дајући добар примјер Валонцима и Фламанцима шта их чека у будућности. Белгија тада нестане као краљевина, наравно, и утопи се Ел Фатиховом царству.

Као снажну мјеру окупације Ел Фатих се послужио лукавством. Почео је мучити и убијати Валонце и Фламанце, отимати им земљу, жене, дјецу, протјеривати их из њихових кућа и дијелити ту земљу својим војницима и досељеницима из његове земље. Но, да би окупација била што успјешнија - Ел Фатих је Белгијанцима тј. Валонцима и Фламанцима, који би прешли на његову вјеру, остављао кућу и право на имовину или им је чак поклањао имовину непослушних Белгијанаца, наравно, под условом да ти послушни Белгијанци постану потпуни колаборационисти у смислу провођења окупације - што је подразумијевало наставак истребљивања непослушних Валонаца и Фламанаца. Историја ће записати да су многи, новопечени, исламизовани Белгијанци били и превише ревносни у том послу.

И проћи ће тако 4 вијека у таквој позицији, досљедни Валонци и Фламанци ће трпити много неправди и несрећа, док ће исламизовани Белгијанци профитирати на њиховој несрећи и на окупацији сопствене земље.

А онда је Ел Фатихова окупација ослабила. Ел Фатихова војска се морала повући, остављајући исламизоване Белгијанце на вјетрометини земље Белгије, ишчупаног коријена, без заштите и без осјећаја припадности Валонцима и Фламанцима, можда са окусом горчине, а можда и не.....Фламанци и Валонци им нису опростили 4 вијека мучења и нису им заборавили издају сопствених породица, сопствених пријатеља, сопствене вјере, нису им опростили крађу имовине, нису им опростили колаборацију с непријатељем. Досљедни Белгијанци су добили прилику да поврате живот достојан човјека. Ел Фатихова окупација је, напокон, престала.

Петог вијека од почетка Ел Фатихове окупације - исламизовани Белгијанци су напокон пронашли своје ''давно'' изгубљене коријене....

Изградили су споменик ''ослободиоцу'' Мехемеду Ел Фатиху, да их подсјећа на ''часну'' прошлост. Прогласили су га једним од три најважнија човјека у својој ''дугогодишњој'' историји. Одлучили су себе прозвати БЕЛГОЊЦИМА, а језик којим су причали, а који су, наравно, наслиједили од својих прародитеља, прозвали су из чиста мира - БЕЛГИЈСКИМ, јер га нису могли звати ни валонским, нити фламанским, јер би тако признали сву патетику своје новонастале историје. А онда су почели говорити Валонцима и Фламанцима да су само Белгоњци прави Белгијанци и да се у Белгији од сад говори белгијски језик, а ако се то којим случајем не свиђа Фламанцима и Валонцима - е, па, Валонци и Фламанци могу слободно напустити Белгију. 

Валонцима и Фламанцима се то, наравно, није свидјело. Валонци и Фламанци су знали да су они прави и једини старосједиоци Белгије, а знала је то и велика Европа, знало се да су самопрозвани Белгоњци уствари рецидив Ел Фатихове окупације и знало се да белгијски језик не може постојати, јер називи језика добијају имена по народу који их је ''измислио'' тј. ''пустио у употребу'' , а не по географским одредницама или административним јединицима, а поготово не добијају имена из политичких потреба.

И онда је велика Европа поручила Белгоњцима да се не смију шпрдати са историјом, да не смију извргавати руглу лингвистику, да поштују цивилизацијско насљеђе и цивилизацијске норме, те да схвате да се не могу назвати по имену заједничке административне јединице у којој желе живјети заједно са Фламанцима и Валонцима, нити смију безочно фламански, односно валонски, језик прогласити белгијским.

И бивши Белгоњци су без комплекса погледали у блиску историју, те су учинили све што су наука и цивилизацијске норме налагали да се учини да би се обезбиједио добар темељ за суживот у Белгији та два стара народа и једног новог.......

.....да....задња два пасуса нам говоре како завршавају бајке у "цивилизованој" Европи, јер ипак, Белгија није на Балкану.....