Још један 26. март је пред нама!

Тај несрећни датум, родбина уморених Срба у Сијековцу никад неће заборавити.
Али шта је са нама осталима??

Јасно је да Муслимани и Хрвати неће да се сјећају дана када су изазвали грађански рат у БиХ. Од те истине они немају политичке користи.
Јасно је да је Хашки, самопрокламовани, трибунал ''истине'' свјесно ''загубио'' три пуне кутије доказа везаних са овај случај ПРВОГ РАТНОГ ЗЛОЧИНА на тлу бивше СРБиХ.
Јасно је да тзв. Суд БиХ у западнијем Сарајеву свјесно неће да се петља у свој посао, јер ипак то је био ''само'' злочин над Србима.

Али шта је са Србима у Српској???
Шта је са нашим институцијама?
Шта је са Владом, шта је са разноразним организацијама?
Не смијемо овај, неизмјерно важан тренутак у новијој српској историји, препустити спорадичним, мартовским новинским чланцима и ТВ емисијама!
У име, прије свега уморених жртава,али и у име уморене истине, овај датум се мора звуч
није обиљежити, да би се чула истина и изван српског корпуса и да се овакви злочини не би понављали.

Истина о овом датуму може помоћи у разбијању стереотипа злонамјерно наметнутог натписима у медијима земаља НАТО савезница. Наравно да је све то било у сврху провођења политике на чијем путу су били Срби и на чијем је путу била истина, а све је морало бити склоњено с тог пута.

Ово пишем зато што сам имао прилику радити са много странаца, што у Српској, што изван ње. И, наравно, да нам је честа тема разговора био Балкан и дешавања деведесетих. И увијек ми је било задовољство разбијати њихову стереотипну црно-бијелу слику о рату у бившој СРБиХ.
Наравно, да нису могли вјеровати да је прва цивилна жртва на тлу бивше СРБиХ био Србин, Војислав (Слободана) Горановић, усмрћен 16.09.1991. у Горњем Клакару (општина Брод) гранатом испаљеном са подручја Хрватске.
Наравно, да су са невјерицом слушали о нападу регуларне војске Хрватске и локалних Муслимана на Србе у Броду и Сијековцу још почетком марта 1992.
Наравно, да нису могли вјеровати да је први логор на подручју бивше СРБиХ основан у Броду (у Тулеку) и да је био основан од стране Хрвата и Муслимана за комшије Србе.
Наравно да не могу вјеровати да је први заробљеник којег је Црвени Крст регистровао на тлу БиХ - Србин! ( и то му је и спасило живот!)
Наравно да нису могли знати да је прва спаљена богомоља у грађанском рату у БиХ православни Храм Огњене Марије у Сијековцу.
Наравно, да нису могли знати да је први масакр и први ратни злочин у БиХ извршен над Србима, тог несрећног 26. марта 1992. , у несрећном Сијековцу. Тај злочин су извршиле комшије Муслимани из истог тог Сијековца (тзв. Сијековачки батаљон) и 108. бригада РЕГУЛАРНЕ војске Хрватске.
Многе ствари су моји саговорници први пут чули од мене и с невјерицом су ме питали како нису за ове ствари чули раније, како нису нигдје прочитали о томе...
А зашто би они и знали, када доста Срба у Српској није упозната са овим чињеницама?!
А зашто би ''обични'' Срби у Српској били упознати са почетком рата у БиХ, када надлежне институције, наше лијепе Српске, не брину о овим важним датумима колико би требало бринути!??

А шта би требало урадити?

Требало би изградити МЕМОРИЈАЛ СИЈЕКОВАЦ!
Требало би на магистралном путу који пролази кроз Сијековац, а који је можда и најфреквентнији пут у цијелој дејтонској заједници Српске и Федерације, поставити информативну таблу са путоказом према меморијалном комплексу или споменику са обавјештењем путницима да пролазе кроз мјесто у којем су Муслимани и Хрвати, у марту 1992., отпочели грађански рат против Срба у БиХ.
Поред тога, требало би овај несрећни датум, 26. март, предложити као датум сјећања на све невине жртве несрећног грађанског рата на тлу бивше СРБиХ!
Има ли бољег датума за то, од датума када је кренуло жртвовање мира у име политичког циља СДА политичара?

Волио бих када би власти Српске одвојиле мало времена и новца и озбиљније се замислиле над овим кључним тренутком када су комшије Муслимани и Хрвати одлучили да у БиХ нема мјеста за живе Србе и то су нам на најгори и најнељудскији начин у маниру НДХ '''друштва везаних застава'' и показали тог марта 1992!

А ми морамо показати, и комшијама и свијету,  да нисмо и да нећемо заборавити тај датум!