Рецимо да постоји земља Белгија, и у земљи Белгији, два народа: Фламанци и Валонци, и рецимо, за потребе ове приче, да говоре истим језиком, којег Фламанци зову фламанским, а Валонци валонским.

И тако живе Фламанци и Валонци на том комаду земље вијековима, некад фламанска црква продре међу Валонце, а онда које десетљеће касније или раније валонска црква нађе присталице међу Фламанцима и тако таласа вријеме наше Фламанце и Валонце. Некад их запљусне некакав силни вјетар са истока, некад са запада, мало се оба народа повију, али брзо се и исправе и наставе да се таласају на свом парчету земљу.

 (Даље)