Ево, баш се нешто дивим најновијој глупости реис-ул-улеме Мустафе Церића
(вјерски вођа Муслимана у бившој СРБиХ) у којој се он немушто, по ко зна који
пут, игра нацио-генезе бошњачко-босанско-муслиманске нације, те се сјетих доста
његових ''бисера'' које сам забиљежио с временом, а које желим да подијелим с
вама....
Један одличан интервју са професором Универзитета за националну безбједност у Вашингтону и бившим ЦИА службеником за Балкан.
Сасвим
реалистичан поглед на неприродну и накарадну заједницу формирану
искључиво силом НАТО пакта, или како то господин Мајер
каже:''Неприродан савез, неприродних политичких заједница - присилно и
изнуђено рјешење....''
Рецимо да постоји земља
Белгија, и у земљи Белгији, два народа: Фламанци и Валонци, и рецимо, за
потребе ове приче, да говоре истим језиком, којег Фламанци зову
фламанским, а Валонци валонским.
И тако живе Фламанци и Валонци
на том комаду земље вијековима, некад фламанска црква продре међу
Валонце, а онда које десетљеће касније или раније валонска црква нађе
присталице међу Фламанцима и тако таласа вријеме наше Фламанце и
Валонце. Некад их запљусне некакав силни вјетар са истока, некад са
запада, мало се оба народа повију, али брзо се и исправе и наставе да
се таласају на свом парчету земљу.
Ево један одличан чланак из 2005. године...Писала га је проф. др Мирјана Касаповић (Факултет политичких наука, Загреб)..иначе рођена у Сарајеву...
Holbrookeova Bosna bez Hrvata
Te
veceri dok smo premijer Haris Silajdzic i ja sami hodali zaledjenim
ulicama Sarajeva, on mi je pricao o svojoj mladosti u multietnickom
gradu u kojemu, kako je rekao, nije cak ni znao koje su vjere ili
etnickog podrijetla njegovi prijatelji.”Taj grad koji sam poznavao i
volio umire zato sto Zapad nije zaustavio ovaj rat”, rekao je s
gorcinom.”
Te hladne sijecanjske noci 1995., dok su Haris
Silajdzic , tadasnji premijer BiH I Richard Holbrooke, “glavni
arhitekt” datonskoga mirovnog sporazuma, koji je Silajdziceva
prisjecanja zabiljezio u svojim balkanskim memoarima “Zavrsiti rat”,
setali zaledjenim sarajevskim zaledjenim ulicama, ne zna se tko je koga
vise obmanjivao: Silajdzic Holbrookea, oslikavajuci mu skladno
multietnicko drustvo kakvo doista nikad nije postajalo, ili Holbrooke
citatelje , ostavljajuci dojam da je povjerovao premijerovim rijecima i
da je bio iskreno dirnut njima.
Ево још један занимљив текст који јасно илуструје ''вјековну мултиетничност'' на простору Накрадне Заједнице (БиХ) и јасно разголићава још једну наметнуту и злонамјерну флоскулу тзв. међународне заједнице и хегемонистичке муслиманске политике о ''вјековној мултиетничности и суживоту'' ''братских'' народа на овим просторима данашње Накарадне Заједнице....
Дио који цитирам је из писма једног дипломате упућеног тијелу међународне заједнице које се бавило ситуацијом и проблемима на простору Босне и Херцеговине - овај дипломата објашњава зашто је немогуће Босну, а и Херцеговину направити сувереним државама или аутономним областима (наравно, обратите пажњу да се говори о двије покрајине, што је наравно још једна препрека хегемонистичко-муслиманској теорији о БиХ са ''хиљадугодишњом традицијом''... )....
У први мах ћу само незнатно прилагодити текст данашњем контексту ( језик нећу прилагођавати савременијим трендовима), па се ви запитајте да ли вријеме стоји у тамном вилајету или смо ми сви толике будале да не само да учимо на нашим грешкама, него смо почели писати и докторат!!!
Дипломата: ''Ако би Међународна заједница хтела очувати мир у тим покрајинама, извесно је да циљ ОХР-а - обезбеђење судбине њиховог становништва - неће моћи да буде постигнут. Стање тих земаља не допушта наду да оне могу наћи сам у себи изворе за побољшање своје судбине.
У округлим цифрама може се проценити да се становништво састоји из 2/5 православних Словена, 1/5 католичких Словена и 2/5 муслиманских Словена. Народност им је иста, а међутим ДУБОКА МРЖЊА их дели од векова, што доказује да бар у тим земљама начело народности не би могло служити за водиљу при уређењу земље. Различне вере су први узрок неслоге у тим земљама. Услови напретка претстављају други. После освојења победилац је ову земљу поделио јаничарима и оним становницима који су примили ислам. Они који су остали верни хришћанској вери постали су робови феудалног и војничког племства које се раширило по целој земљи. Према томе нема ни једног округа који не претставља смешу вероисповести, тако да се подела не може извршити по вери као што је то могуће на осталим деловима Балканског полуострва.
Ако би се хтео ризиковати покушај да се да широка аутономија једној земљи те специјалне организације, искрсло би питање коме да се повери провођење те аутономије. Не би се могло пожелети да се елементи непријатељски расположени једни према другима позову на једну заједничку сарадњу. Ми не верујемо да ЕУ има намеру да ту аутономију стави под окриље муслимана, чија је управа изазвала револуцију. Не може се такође ставити у руке хришћанима, чије раздражење потхрањивано вековним патњама не допушта наду да ће бити правични према другима. Узроци и огњишта незадовољства били би премештени, а не уклоњени: било би увек угњетача и угњетеног и узалуд би било тражити судију који би зајемчио правду и безбедност у земљи. ''
Ето, то је у суштини готово опис данашње ситуације у БиХ и сасвим је јасно зашто ни дан-данас ова наметнута заједница није истински суверена држава, него је протекторат тзв. ''међународне заједнице'' и сасвим је јасно да ни у будућности ту сувереност неће бити могуће остварити......
Горњи текст је писан прије тачно 130 година! То је меморандум о Босни и о Херцеговини који су аустро-угарски опуномоћеници саопштили опуномоћеницима осталих великих сила на Берлинском Конгресу на 7. сједници посвећеној БиХ, која требала бити одржана 28.06.1878. али је одржана пар дана касније....
Балија је ријеч из турског језика која означава необразовану, припросту,
затупљену особу или што би ми једноставно жаргонски рекли -
кркан/ђикан/ролингстоун.....Турци-османлије су балијама звали домаће, свјеже
конвертоване Муслимане у тамном вилајету (тј. бивше Србе и Хрвате)...Иначе,
конвертовани Срби и Хрвати су по конвертовању инсистирали да их се назива
Турцима, али су Турци то спречавали на сваком кораку...(запис турског путописца
Мусе из 17. вијека говори о људима у Босни који су тек прешли на ислам, а иду с
''каурима'' и даље у
цркву, пију алкохол и још траже да их се назива Турцима...)....како Турци нису
тек конвертованим Муслиманима дозвољавали да се зову Турцима у неким дијеловима
тадашње Босне нађен је компромисан назив - Туркеши ( дан-данас то презиме
постоји у околини
Тешња)....Хришћанска ''раја'', старосједиоци Срби и Хрвати су тај израз
користили као погрдан израз за бивше рођаке и комшије.....али, то је већ сасвим
друга прича...да се вратим српским балијама.....
Значи, српске балије су сличне
муслиманским балијама - изузетно необразовани
и затупљени људи, само што је српским балијама мотивација да постану веће
балије од муслиманских балија....и као што сам успио прочитати на једном од
блогова - један млади
српски балија је јако близу свог циља....
Елем, млади српски балија је покушао артикулисати своје примитивно
размишљање у писанији о сребреничкој трагедији, односно о јучерашњем 13. по
реду помену на сребреничке жртве. (Даље)
Како ли овакве вијести у данашње вријеме прођу незапажене? Као да је то нека свакодневна појава код нас....
С радошћу и весељем стављам ове добре људе у свој блог и радо ћу се враћати овом посту, кад изгубим вјеру у доброту људи :)
Свака част, људине!!!
RADNIK VRATIO 30.000 EVRA!
Ljubodrag
Vranić, radnik iz Kragujevca, pronašao je novac koji je ukraden u
Rajfajzen banci i odmah ga vratio policiji. Ljubodrag kaže da, iako je
siromašan, nikada ne bi uzeo tuđe pare jer su proklete
Moje ćerke bile su oduševljene kada su čule da sam vratio
toliki novac ... Ljubodrag Vranić, radnik
Radnik Ljubodrag Vranić (46) iz Kragujevca
pronašao je 50.000 švajcarskih franaka (oko 30.000 evra) ukradenih u kragujevačkoj
filijali Rajfajzen banke i odmah ih odneo u policiju! Ljubodrag kaže za Press
da, iako jedva krpi kraj s krajem, nikada ne bi uzeo tuđ novac jer je proklet!
Poštenjačina iz Kragujevca kaže da ne očekuje nagradu za pronađen novac, ali da
bi u tom slučaju uložio u popravku kuće koja je godinama u lošem stanju.
Ljubodrag Vranić, koji je zaposlen u privatnoj firmi
„Tehnik", prekjuče je sa kolegama radio na sređivanju letnjikovca u kragujevačkom
parku Šumarice.
- U ponedeljak sam prvi dan radio na toj lokaciji. Trebalo
je da promenimo crep, sredimo stolariju i klupe na letnjikovcu. Kada sam se
popeo na letnjikovac, gurnuo sam ruku kroz mali
otvor na krovu da vidim u kakvom je stanju drvo. Izvukao sam kesu na kojoj je
pisalo Rajfajzen banka! Sve mi je bilo jasno! Noge su mi se odsekle. Seo sam da
malo uhvatim vazduh. Moje kolege radile su malo dalje. Onda sam ih pozvao i
pokazao im kesu. Rekao sam da je niko ne dira i stavio rukavice na ruke da ne
ostavljam otiske i ne kvarim posao policiji. Onda sam pozvao i gazdu, a
policiji sam odmah predao novac - priča Ljubodrag Vranić.
- Nisam ni sekundu razmišljao! Imam decu, zar da im se
sutra, ne daj bože, nešto desi! Odmah bih pomislio da sam ja kriv jer sam uzeo
tuđe. Te pare su ukradene, proklete! Celog veka sam siromašan, neka i dalje
tako bude. Tuđe mi ne treba! Najsrećniji sam što su moje ćerke, kada sam došao
kući i rekao im šta je bilo, bile oduševljene mojim postupkom - priča
Ljubodrag, koji je do 2001. godine radio u „Zastavi" kao metalostrugar.
Ljubodrag je posle odlaska iz propale fabrike automobila počeo
da radi kao građevinac. Živi u kragujevačkom naselju Petrovac sa suprugom i dve
ćerke, jedna je studentkinja, a druga srednjoškolka. Danas radi za privatnu
firmu „Tehnik". Naš sagovornik ne očekuje da će dobiti nagradu za pronađen
novac.
Mašinovođe Željeznica RS, Zoran Petrović (44) i Milan Dragičević
(39) koji su u četvrtak bili u lokomotivi brzog voza Budimpešta -
Sarajevo, u Modriči su imali nesvakidašnji doživljaj
Tek što su krenuli iz stanice Modriča prema Doboju, Miladinu je
zazvonio mobilni telefon i iz Modriče su poručili da je nepoznata
starica prijavila kako je u posljednjem vagonu zaboravila torbu punu
para.
- Zakočio sam na putnom prelazu Vranjak i otišao do posljednjeg
vagona. Dvojica momaka su bila na ulazu u kupe i pitao sam ih za torbu.
Jedan od njih je samo odmahnuo rukom, poslije čega sam torbu odnio u
mašinu - objašnjava Zoran Petrović, mašinovođa.
A u lokomotivi, imali su šta i da vide, torba je bila puna uredno
složenih evra - okruglo 50.000. Uz novac je bio i kupoprodajni ugovor
porodice Vasiljević iz Tenje u Hrvatskoj, pa je bilo očito da je novac
od prodate imovine.
- Nijednog trenutka nismo razmišljali o tome šta da radimo, novce
smo prebrojali i bez dvoumljenja odlučili da ga vratimo - priča
Petrović.
U Doboju su sačekali lokalni voz koji je stizao iz Modriče i u kojem
su bili starica i njen suprug, koji su sa željezničkim radnikom Sinišom
Panićem, krenuli u potragu za nestalim novcima.
- Kada me vidjela s torbom počela je da me grli, ljubi i blagosilja.
Govorila je da želi da se ubije, a njen muž je neprestano psovao i nije
mogao da se načudi kako je zaboravila novce - kaže Milan Dragičević.
Kada su preuzeli pare i uvjerili se da je sve na svom mjestu,
dvojici mašinovođa su "na kafu" poklonili 100 evra, koje su oni
podijelili sa još dvojicom konduktera, pa je svaki od njih dobio po 25
evra.
- Nemam načina da nagradim radnike ali to što su učinili zaslužuje
pažnju i poštovanje. Inače su vrijedni radnici i vjerujem da će uprava
pronaći načina da ih stimuliše – kaže Predrag Pecikoza, šef radne
jedinica „Vuča vozova“ ŽRS u Doboju.
И ето потписаше Чеси, данас, са старим русофобима, Американцима , уговор о изградњи противракетних система на чешкој територији.
Одговор Министарства вањских послова Русије је стигао 1 час послије потписавања уговора - и то у нимало безазленој и нимало дипломатској, али зато изузетно забрињавајућој и изравној форми:''Ако тај уговор буде ратификован од стране чешког парламента, тј. ако постане правно-обавезујући, Русија ће морати одговорити, али не дипломатским средствима, него војно-техничким!!!''
Значи, јасно и гласно је речено - овакве ријечи је тешко повући, а схватити неозбиљно ријечи Русије било би јако несмотрено...још једна озбиљна криза је пред нама....црте су повучене, надајмо се да их неће прелазити ни једни , ни други....
Један амерички професор међународних односа у својим радовима изричито тврди да је сваки сукоб у историји човјечанства могао бити избјегнут тј. нема рата за који се може рећи:''Морало је да се деси...''..Ја се , лично, са тим у потпуности слажем... (Даље)
..ово ми се
већ пар дана мота у глави и никако да подијелим с вама....нема се нешто времена
ових дана.....
....прошле
седмице слушам Радио федерације и од 13:00 свакодневно има емисија Voxpopuli (илити глас народа)....како се некако често задесим у ауту у то доба
слушам је редовно и срдачно је препоручујем да се наслушате врхунских
идиотизама, те врхунских националистичких испада младих и старих
федералаца.....најозбиљније вам препоручујем - ако желите да чујете да сте
геноцидни, да сте изопачени, да сте криминалац, да живи Република НЗ, да
постоји босанскохерцеговачка нација, да Бања Лука треба бити ''ослобођена'', да
оном коме се не свиђа муслиманска већина може ићи преко Дрине или Саве или у
њих...да не гријешим душу, овакви испади се дешавају када су теме
политичке природе (али неријетко скрене се са свих тема на ''ослобађање
бабовине'' од Срба..)....значи, емисија је отвореног типа и водитељи се
пуно не мијешају у оно што говоре слушаоци јер ваљда тако треба да се чује глас
народа, зар не...
Но, тог дана тема
је била-хумор или нешто као- кад сте се задњи пут добро насмијали.....
И зове просвјетна
радница из Федерације да подијели своју пошалицу са јавношћу....Прича иде
овако....(....ДОСЛОВЦЕ!...)
Каже учитељица овако.... једном на часу питала она
ученике:''Коме припадају свиње?''....и каже она- диже руку мали Зијо....а, Зијо
је (прича она водитељки) један од оних аљкавих ученика, који се никад не јавља
и који касни на наставу, ма знате такве ученике које пуно не занима школа....и
мени баш било драго да он одговори на то питање.....и кажем ја њему:''Реци
Зијо!''....И Зијо устане и каже:''Свиње припадају Власима!!!!''....и учитељица
у смијех.....и каже водитељки:''Ето видите...некад Власима....данас
Четницима....хахахахахаха''....''Али, знате'', наставља учитељица
водитељки,''ја учим дјецу да правилно
кажу Четници!!! Нема ми ништа горе него кад дјеца говоре Ћетници или
ђамија...зато ја њих учим да правилно изговарају!''....
Каже водитељка кад је ''учитељица'' спустила слушалицу:''Неки
људи стварно имају чудан смисао за хумор...!''
...ето, жива истина....просвјетна радница из федерације,
па ви видите, на шта ће личити та дјеца коју она учи.....
Ево нешто читам, пишем, па налетих на једну лијепу и непристрасну илустрацију ''вјековне мултиетничности'' у бившој Босни и Херцеговини...
Елем, угарски министар образовања се супротставља аустријској идеји формирања заједничких школа у тек окупираној, новој аустро-угарској покрајини (БиХ) и 1879. године он пише овако:''Узмимо да би се дјеца хришћанске и муслиманске религије МОГЛА И ОКУПИТИ у једну школу, не би се ипак могло искоријенити вјерски фанатизам родитеља исламске и хришћанске религије, који ВЕЋ СТОЉЕЋИМА ПОСТОЈИ. Не може се ни замислити да би било могуће да се, с обзиром на велике контрасте који владају у вези са погледом на свијет између хришћанског и муслиманског свијета, да се заједнички учи не само религија, него ни предмети општег значаја. Особито је непојмљиво да би се могле заједно окупити дјевојке исламске религије и дјеца, па макар и дјевојке хришћанске религије.''
Из Архива БиХ , бр. 6503/БХ, 1879.
130 година касније у тамном вилајету није много другачије....у Федерацији и данас постоје тзв. ''двије школе под једним кровом'' тј. школа у коју муслиманска и хрватска дјеца улазе на различите улазе, у којима не иду заједно на одморе, и у којима постоје два директора, двије зборнице, два наставна програма, а ни физички обрачуни ученика нису тако ријетки....а оно што највише забрињава је то што је ситуација из године у годину све гора....
Да, то је још једна илустрација мултиетниЋности у НЗ.....
....шта је то што хомо-сапиенс-сапиенс-а раздваја од животиња???? Да ли је то она теоретска и књишка ''саосјећајност'' међу јединкама врсте коју неки аутори наглашавају као једну од јако битних разлика између ''нас'' и ''њих''...наиме, тврди се да ће људи, за разлику од животиња, помоћи једни другима када виде да је неко у невољи и онда наводе примјере како је непознати човјек скакао у ријеку да спаси жену која се оклизнула, наводе човјека који ускаче у пламтећу зграду да спаси бебицу која плаче или жену која ће се бацити под камион да спаси непознато дијете...ИСТИНА! И хвала Богу на томе!
Но, читајући ову вијест и гледајући овај снимак чини ми се да постоје изузеци који потврђују правило :(.....што ће рећи:''Дуг је пут, коњи моји.....''
Елем, несрећна жена (Есмин Грин, 49) примљена је у психијатријску хитну помоћ Бруклиншке болнице 18.06.2008. и кажу да је чекала на помоћ 24 часа у чекаоници и онда, 19.06.2008. у 05:32 ујутро (као што се види на снимци), није је дочекала него је колабрирала са столице, да би се у 06:07 престала мицати и онда је игнорисана све до 06:35 када је радник болнице дошао да је ћушне ногом да види шта се дешава....тек 3 минуте послије тога ''помоћ'' стиже....али, наравно, било је прекасно....и, наравно, болничко особље је фалсификовало извјештаје да прикрије своју нељудскост и бахатост, али овај снимак их је докрајчио....епилог су силне тужбе против ове болнице....
Катастрофа!
Читава прича са си-ен-ен-а: http://edition.cnn.com/2008/US/07/01/waiting.room.death/index.html
Мултиетничност у НЗ (тј. у БиХ) је интересантан појам, вјерујем да никоме тај појам овдје није баш јасан, али временом се претворио у интересантну флоскулу муслиманске политике која је, у суштини, највише коришћена да се сакрије ксенофобија у сопственим редовима.
И како сам већ напоменуо појму мултиетничности у НЗ-у ћу се радо враћати, у ствари, урбаној легенди коју волим кратко називати ''мултиетнићност'' (са ''ћ'') :)
У сваком случају дуго сам се питао шта је та фамозна ''мултиетничност'' у бившој СРБиХ, у чему се то огледа и да ли је постојало? Да ли је истински постојало икада? Искрено мислим да сам одрастао у мултиетничној средини или ја на тај начин само дешифрујем свој дјечачки мозак из тог доба, али свакако је било другачије окружење него што је то данас, а данашња ситуација је застрашујућа (то заслужује посебну тему!)... Било како било, у СФРЈ (тј. у СРБиХ - пошто о СРБиХ причам у овом тренутку), у градским срединама, је било нешто што би се могло назвати мултиетничношћу...по мом мишљењу само у златном дијелу тог периода од 45. до 90.
Сјећам се коментара једне странкиње с којом сам радио, а која је брзо научила разликовати муслиманска, хрватска и српска села (а стварно смо их пуно обишли)..... уз свакодневни шупљак што смо причали и не сјећам се како смо дошли на ту тему, али она рече ову истину:''Не знам о каквој се мултиетничности овдје ради кад се добро зна чије је које село и кад се зна ко гдје живи и кад се види да нема пуно додирних тачака и интеракције међу селима са различитим народом....а поготово се то види по томе што сви једни за друге кажете ''они'' ''
Биће о том феномену доста ријечи, али сад пребацујем један текст који је писан 2006. године, те су стога догађаји који се спомињу били ''фрешији'' у то доба...